Article on other languages:
- بيانو
- Piano
- Пиано
- পিয়ানো
- Klavir
- Piano
- Piano
- ᎤᏔᏅ_ᏗᎧᏃᎩᏍᏗ
- Klavír
- Piano
- Klaver
- Klavier
- Πιάνο
- Piano
- Piano
- Piano
- Klaver
- Piano
- پیانو
- Piano
- Piano
- Piano
- Piano
- פסנתר
- Klavir
- Zongora
- Piano
- Piano
- Píanó
- Pianoforte
- ピアノ
- pipno
- ფორტეპიანო
- ಪಿಯಾನೋ
- 피아노
- Clavile
- Piano
- Pianinas
- Klavieres
- Клавир
- പിയാനോ
- Pianotli
- Piano_(instrument)
- Piano
- Piano
- Fortepian
- Piano
- Yatana_qallwa
- Pian
- Фортепиано
- Chianuforti
- Klavir
- Piano
- Klavír
- Klavir
- Piano
- கின்னரப்பெட்டி
- เปียโน
- Piyano
- Фортепіано
- Dương_cầm
- 钢琴
 |
del.icio.us |
 |
Digg |
 |
Furl |
 |
|
 |
Rojo |
| Add to OnlyWire |
| Клавир (пиано) | |
|---|---|
 |
|
| ит.: | pianoforte |
| нем.: | Клавиер |
| фр.: | пиано |
| ен.: | пиано |
| ру.: | пианофорте |
| Скраћеница | |
| Кл. | |
| Породица инструмената | |
| [[{{{породица инструмената}}}]] | |
Клавир (Piano), је инструмент са диркама код којег се тон производи ударом филцем прекривеним чекићем о металну жицу. Због својих великих техничких и изражајних могућности клавир је један од инструмената са најбогатијом музичком литературом. Опсег клавира обухвата тонове од субконтра A (2A) до c5. Партитуре за клавир се накчешће пишу у два реда. Горњи ред се углавном изводи десном руком, и најчешће се записује у виолинском кључу док се доњи ред углавном изводи левом руком и записује у бас кључу. Извођач који за инструмент има клавир се зове пијаниста.
Садржај |
Историја клавира
Клавир је наследник чембала, клавикорда и других некадашњих инструмената са диркама. Општеприхваћено мишљење је да је изумитељ клавира Бартоломео Кристофори, који је своју идеју по први пут реализовао око 1720. године, тако што је уместо тада коришћеног механизма гавранових пера која окидају жицу направио систем чекића који звук производе ударцем о жицу. Тиме је постигао зависност јачине одсвираног тона од јачине удара прста на дирку што је био новитет, јер се окидањем жице преко механизама дирки могла постизати само једна јачина тона. Због овога су се први клавири називали „пиано е форте“ (итал. piano e forte - тихо и гласно). Пиано е форте је први почео правити Готфрид Зилберман (Gottfried Silberman), немачки израђивач инструмената са диркама. Његови ученици су наставили производњу ових инструмената и усавршавали је у Енглеској и Бечу, по којима су развијени механизми добили имена. Израда клавира са бечком механиком је била најмасовнија на прелазу из 19. у 20. век. Током времена је потиснта од стране енглеске механике, која је и данас доминантна.
Делови клавира
Резонатор и оквир
Спољашњи део клавира чини дрвено кућиште са три ноге. Само кућиште има облик полегнуте харфе, а на његовој горњој страни се налази поклопац који се може отворити. Две ноге између којих се налазе педали се као и клавијатура налазе на предњем делу кућишта. Трећа нога се налази на задњем делу кућишта.
Унутар кућишта се налази оквир направљен од челика или ливеног гвожђа на коме су затегнуте жице чијим вибрирањем се производе тонови. Око жица за најдубље тонове (од 2A до 1Fis) се налази додатни намотај бакрених нити да би се добила боља звучност. По две жице има сваки тон од 1G до Ais, а по три све остале (H до c5). Жице су причвршћене за металне чивије, чијим се затезањем и отпуштањем штимује клавир.
На дну кућишта се налази дрвени резонатор са попречним ребрима који је направљен од јеловине.
Клавијатура и механизам
.png)
Клавијатура клавира има 88 дирки - 57 белих и 31 црну. Беле дирке су у прошлости по правилу прекриване слојем слоноваче, док се данас за ове сврхе махом користи пластика пластиком. Њима се представљају дијатонски тонови C, D, E, F, G, A и H. На црним диркама се свирају повишени дијатонсики тонови који немају своје еквиваленте међу онима који су преко белих већ доступни (нпр. дирка за eis не постоји јер одговара тону f) а којих по октави има пет - Cis, Dis, Fis, Gis, Ais или Des, Es, Ges, As, Be.
Притиском прста на дирку покреће се механизам који филцом обложеном чекићу предаје ударац прста на клавијатуру. Чекић удара жицу и спушта се испод њеног нивоа да би иста могла да слободно вибрира. Када се прст повуче са дирке, чекић се врати у првобитни положај а на ударену жицу се спушта пригушивач, не дозвољавајући јој да слободно вибрира.
Педали
Педалима се постижу даље изражајне могућности клавира. Најчешће употребљаван је десни педал. Њиме се пригушивачи подижу са жица, дозвољавајући им да слободно вибрирају. Тиме се не постиже само природно стишавање вибрација жице него и међусобно резоновање жица.
Леви педал (или итал. Una corda) се користи за постизање меког и баршунастог звука. Његовим притискањем се клавијатура помера мало у десно заједно са целим механизмом, па чекић уместо у три удара у две жице, или уместо у две у једну.
Средњи педал се ретко користи а доста клавира је израђено без њега. Њиме се постиже пригушени звук, а поједини пригушивачи су и делимично подигнути те се постиже посебна боја звука.
Врсте клавира
Пианино
Пианино је мало издање клавира направљено са сврхом уштеде простора. Има мањи резонатор него клавир, због чега су му жице и распоређене другачије него код клавира, да би стале у њега. Мањи резонатор значи мањи квалитет звука, осим чега овај инструмент звучи исто као и клавир.
Израђивачи клавира
Кроз историју су настајали и нестајали бројни мајстори израде клавира, усавршавајући га. Ипак постоје неке израђивачке куће клавира које су се до дан данас одржале. Неке од њих су светски познате:
- Steinway & Sons
- Bosendorfer
- Forster
- Petrof
- Grotrian-Steinweg
- Yamaha
- ...
Примери из музичке литературе
- Месечева соната (Лудвиг ван Бетовен)
- Фантазија за клавир - ц-мол (Волфганг Амадеус Моцарт)
- Концерт у ц-молу и д-молу (Сергеј Рахмањинов)
